<<naslovna strana
 daljinar Dunava
 kontakt
 na sidru...
 
-----------------------------------
 Delovi "Nautičkog  priručnika  reke  Dunav"
 autor: Dejan  Tutunović
-Dunav- opšte  karakteristike>>>
-Nautička podela  Dunava>>>
-Plovidba Dunavom  od  Beograda do  Kladova>>>
-Regulacija Đerdapa  za  plovidbu>>>
-----------------------------------
-praktičan priručnik plovidbe od Beograda do Istanbula za male nautičare
autor: Dragan Milenković-Čarli

       
Plovidba Dunavom kroz Srbiju
Ukratko...
Dunav je najznačajnija evropska reka. Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna-Majna-Dunav, koji svojom dužinom od 3.505 km. plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran, povezuje zapad i istok Evrope i samim tim pruža  evropljanima skoro neograničene  mogućnosti  za plovidbu. Za sve ljubitelje krstarenja rekama , Dunav predstavlja veliki izazov.
Ova evropska plava magistrala, na svom toku kroz Srbiju, dugom 588 km., proteže se od 1433. km (na ulazu u zemlju iz Mađarske) do 845.65 km. (gde napušta Srbiju), a sve računajući od Suline, na ušću Dunava u Crno More. I upravo na ovom delu svoga toka, u Dunav se ulivaju nekoliko većih reka, Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Velika Morava, Nera, Timok, on se tu širi i postaje velik i moća
n. 

-
Ambijent Panonske, ravničarske reke smenjuje tokom kroz najveću i najlepšu rečnu klisuru Evrope:130 km.dugu Đerdapsku klisuru, nastalu u pliocenu, razdvajanjem planinskog masiva Karpata. Kroz nju je isteklo Panonsko more.
- Karakteristika ravničarskog toka Dunava, kroz Vojvodinu, jesu zone  isprepletane barama, kanalima i rečnim rukavcima, sa brojnim staništima ptica i divljih životinja. Nekoliko prirodnih rezervata i dva nacionalna parka (Fruška Gora i Đerdap) predstavljaju prirodno blago dunavskog toka kroz Srbiju.
- Kulture nastale u osvit evropske civilizacije , 7.000 godina p.n.e.(Lepenski Vir), 5.500 godina p.n.e.(Vinčanska kultura),kao i tragovi drugih naroda koji su plovili Dunavom, pre i posle perioda dominacije Rimskog carstva, ostavili su brojne materijalne tragove svog postojanja: figure božanstava, žrtvenike, staništa, alate, oruđa itd.
- Na granici između tradicionalne evropske i orijentalne kuhinje, u obilju sveže rečne ribe, specijaliteta od divljači i vina koja su obožavali i na Bečkom dvoru, nastalo je  pravo bogatstvo ukusa i kulinarske raznovrsnosti. Bez obzira da li posetite neki restoran ili se zaustavite uz neku riblju čardu ili na svome brodu sami spremate jelo od svežih namirnica, jedno je sigurno: u Srbiji ćete dobro jesti!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Krstarenje Dunavom kroz vojvođansku ravnicu...
U svom srednjem toku, na 1433.km. od ušća, na samoj tromeđi između Republike Mađarske, Republike Hrvatske i Republike Srbije, Dunav ulazi u našu zemlju. Od te tačke pa do mosta između Bačke Palanke i Iloka ,njegova desna obala pripada Republici Hrvatskoj a leva Srbiji, tačnije Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Ovaj deo toka Dunava ima sve karakteristike nizijske reke: pri većim vodostajima se razliva stvarajući brojne rukavce i ade koje nastanjuju autentične životinjske i biljne vrste, stvarajući tako jedinstvene prirodne oaze.
Iz pošumljene pogranične zone ulazi se u Batinski tesnac, čije je obeležje još uvek, spomenik "Pobeda"( rad vajara Antuna Augustinčića iz 1947. god.), na hrvatskoj strani. Obeležja vojvođanske strane su čarda na ulazu u rukavac Baračka i stara ustava na ulazu u Veliki bački kanal iz 1856. god.(jedna od prvih betonskih ustava u Evropi). Strane nautičare , 500 m. nizvodno od čarde, očekuje brodski pristan rečne policije,carina i Kapetanija pristaništa Bezdan, leva obala 1425.km. Po propisu je da se prvo prijavi i obave carinske formalnosti, a potom se može vratiti do čarde.
- 1426.km Baračka                                                                          vrh strane
U rukavcu Baračka nalazi se vikend naselje, poznato po čardama u kojima se kuva nadaleko poznat riblji paprikaš. Najbolje mesto za privez jahte je unutar samog rukavca, 1426.1.km, ali pristati se može samo uz obalu, pošto postojeći pontoni imaju namenu samo kaveznom uzgoju šarana. Ukoliko imate jahu većeg gaza, najsigurnije je usidriti se na dubljem delu rukavca , a za izlazak na obalu koristiti pomoćni čamac.Osnovne prehrambene proizvode možete kupiti u prodavnici, koja u
vikend naselju radi tokom celog leta .
Kilometar nizvodno od ulaza u Veliki bački kanal plovi se ispod mosta (do skora je nosio naziv 51. divizije) na 1424.47.km, za jedriličare upozorenje da obavezno provere visinu jarbola.
Pri nižim vodostajima, malo nizvodno od mosta , nailazi se na niz pečanih ostrva na kojima se mogu pronaći prelepe plaže za eventualni predah ili kupanje u Dunavu.
Oko 1422.km koncentrisano je vikend naselje Daraški fok. Sledi rukavac Dunava koji se zove Monoštor (dobio naziv po mestu Bački Monoštor, 3.5 km od Dunava) i koji počinje na 1417.2.km, dok mu je donji kraj na 1408.5.km U njemu ima vode i pri nižim vodostajima  a na njegovim obalama se smestilo vikend naselje "Vagoni". U blizini se nalazi Harčaš čarda, u kojoj pored ribljih specijaliteta možete pronaći i smeštaj.
!!!!  Ovde možete pogledati veoma detaljnu kartu ovog dela Dunava vel.525KB
- 1401.1. km  Apatin                                                                              vrh strane
Prvi vizuelni znak da se približavate Apatinu je pravoslavna crkva Sabor svetih apostola, na samoj obali. U blizini hrama skreće se levo u rukavac koji Vas vodi prema apatinskom brodogradilištu. Na par stotina metara od ulaza u rukavac, nalaze se pontoni Udruženja sportskih ribolovaca "Bucov" i Turističke organizacije Apatin, gde se može privezati jahte, potražiti priključak za vodu i struju a postoji i 24 h. čuvarska služba. Za snabdevanje gorivom sa obližnje pumpe možete se dogovoriti sa čuvarima, koji će Vam rado organizovati prevoz. U Apatinu postoji veoma dobro snabdevena gradska pijaca i veliki broj prodavnica sa asortimanom prehrambenih proizvoda.
Osim toga , Apatin pruža i niz zanimljivih turističkih znamenitosti, kao i kulinarski doživljaj u nekoliko poznatih nacionalnih restorana: Šaran, Plava ruža, Zlatna kruna (na smoj obali, koja nudi i udoban smeštaj)...
Apatinsko područje se inače, nalazi u središtu velike poplavne zone Dunava (Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje) u Srbiji, i poznato je kao najveće mrestilište ribe u ovoj zoni.
Tri kilometra dugom biciklističkom stazom, stižete do banjskog kompleksa sa termalnom vodom Banja Junaković.
Nizvodno od Apatina, približavajući se ušću Drave, Dunav  se grana u nekoliko rukavaca, od kojih je na 1396.km Čivutski dunavac najpogodniji za ribolov. Na 1382.5.km je ušće Drave a naspram njega veliko rečno poluostrvo, zvano Staklara, odvojeno od kopna Staklarskim dunavcem u koji se ulazi na 1375.km.Pet kilometara nizvodno, na 1370.6.km ulaz je u rukavac koji se proteže do vikend naselja Marin prud, u kom se može pronaći smeštaj u čardi. Širokom krivinom zaobilazi  Erdut, i na 1366.7.km Dunav izbija prvo na drumski a potom i na železnički most u blizini Bogojeva (nalazi se 5 km udaljeno od obale). U okolini mosta je vikend naselje Bogojevski štrand. Na 1363.4.km , kod ulaza u kanal Bogojevo-Bečej, Dunav pravi nagli zaokret na zapad i od 1363.km do 1355.km plovi u smeru istok-zapad.Ovom zonom se preporučuje plovidba sredinom plovnog puta, zbog brojnih napera (poprečne vodograđevine koje regulišu tok reke).Ne prilazite obali bez korišćenja nautičke karte i sonara (eho lokatora).
Od sela Dalj u Hrvatskoj, na 1353.5.km reka ponovo teče na jug. Posle još jedne kontra S krivine pored Vukovara, 1335.km spuštajući se dalje rekom, ugledaćete pored znaka za 1319.km čardu Kod Nećka. Čarda se nalazi na ulazu u , za sada još uvek nasipom pregrađen, rukavac, tako da je najbolje usidriti se pored same čarde. Ovo može biti polazište za posetu Bačkom Novom Selu (par stotina metara udaljenom od obale) ili dalje Bođanima i Baču.
- 1319.km Bačko Novo Selo i Karađorđevo 1310.km                                   vrh strane
Udaljen 300 m od obale Dunava, živopisan ruralni predeo, dobro snabdeven svežim namirnicama. U blizini Bačkog Novog Sela nalazi se manastir Bođani u Bođanima i Bač.
Pre napuštanja čarde Kod Nećka, raspitajte se o vodostaju u Bukinskom rukavcu(počinje na 1313.3.km leve obale) koji vodi u središte čuvenog lovišta druga Tita, Karađorđevo (1310.km).U njemu je moguć smeštaj u bungalovima i depadansu lovačkog centra Vranjak.
Ako nastavite plovidbu Bukinskim dunavcem, napustićete ga na 1308.3.km i vratiti se u tok Dunava. Nedaleko odatle, na 1300.km , na desnoj obali u Hrvatskoj , nalazi se gradić Ilok a naspram njega na srpskoj strani je bačkopalanačka čarda i skelski pristan od kamena , utonuli u gusto zelenilo.
!!!!  Ovde možete pogledati detaljnu kartu ovog dela Dunava vel. 874kb
- 1298.6.km Bačka Palanka, pa sve do Novog Sada...                              vrh strane
Bačka Palanka ima kamenu obaloutvrdu dosta nepogodnu za pristajanje a i voda je veoma brza, pa se preporučuje na 1299.km rukavac Tikvara. Rukavac ima zadovoljavajuću dubinu, prilično je prostran a kod većih vodostaja mogu ga posetiti i plovila gaza i preko dva metra. U njemu se nalaze dva uređena privezišta za jahte i čamce, uređena plaža , kamp i čarda Dunav na samoj obali  reke i Udruženje sportskih ribolovaca Šaran uz koji se nalaze pontonski pristani za plovila. Centar grada je odavde udaljen oko 600 m i nudi velike mogućnosti za snabdevanje u mnogobrojnim prodavnicama.
Nizvodno od B. Palanke, na 1297.km prolazi se ispod mosta između Iloka na hrvatskoj strani i B. Palanke na našoj, a par stotina metara ispod mosta je kraj granične linije tako da odatle nizvodno obe obale pripadaju Republici Srbiji.
Pri nižim vodostajima, ili za jahte sa dubljim gazom, za obilazak Bačke Palanke preporučuje se kanal Bager čiji je ulaz na 1295.km. Na kraju kanala je poznata Kaloš čarda, privezište za čamce i mala peščana plaža.
Par kilometara nizvodno od naselja je čarda Florida , 1293.km, koja na otvorenoj vodi poseduje svoje malo privezište.
Vikend naselje između 1287.km i 1276.km pripada Čelarevu, a na suprotnoj strani su Neštinska ada i Velika ada, odlični tereni za ribolov. Iza njih sledi dunavac Susek, bezbedan za plovidbu samo pri većem vodostaju. Na 1279.5.km, naspram vikend naselja Koruška na desnoj obali, krivina Dunava se završava Šačićevom adom.
Na 1277.km je živopisno selo Banoštor, na čijoj obali se nalazi čarda Jole, a odmah pored nje je kamena obaloutvrda sa kosim spustom, koja služi za pristajanje skele između Banoštora i Begeča. Preko puta, na levoj obali, skela pristaje pored čarde Kod Braše, na obodu ribolovne lokacije i vikend naselja Begečka jama.
Selo Čerević, na desnoj obali , nalazi se na uzvišenju iznad Dunava na 1273.km. Nizvodno , na 1272.km je izlaz iz rukavca Begeč, kojim možete doći do čarde Dunavac i vikend naselja.
Najjednostavnije pristajanje u selu Futog, na 1269.km je uz čardu kod Mike, ili uz splav Plavi Dunav 200 m nizvodno. Oba pristana omogućavaju snabdevanje vodom i strujom i čuvanje jahte. Naselje je smešteno uz samu obalu, a u centru udaljenom oko 600 m nalaze se dobro snabdevene prodavnice, pošta, apoteka, banka, benzinska pumpa i odličan servis za stakloplastične čamce i vanbrodske motore.
Preko puta , na desnoj obali nalazi se gradić Beočin, na 1269.km. Treba pripaziti na plićak na donjem špicu Beočinske ade. posle njega se stiže na peščanu plažu, nad kojom je čarda Karaš. Plovila sa plitkim gazom mogu pristati direktno na plažu, a oni sa dubokim gazom valjalo bi da se usidre, i da koriste pomoćni čamac za izlazak na obalu. Iz rukavca se može ući direktno u kanal dug oko 2km, koji je služio za potrebe transporta cementa iz Beočinske cementare.
Od 1266.km pa sve do Novog Sada, proteže se na levoj obali vikend naselje Kamenjar. Za turiste-nautičare postoji pristan na 1263.5.km uz restoran Kamenjar.Odavde se može poručiti snabdevanje gorivom ili ugovoriti servis ili neka druga usluga.
Preko puta, na desnoj obali, oko ostrva Mačkov prud i Mali mačak, stvara se pri nižem vodostaju  niz peščanih ostrva u čijoj pozadini je naselje Sremska Kamenica, 1259.km koja je vekovima bila centar fruškogorskog vinogradarstva.
- 1255.km Novi Sad, glavni grad Autonomne Pokrajine Vojvodine, prostire se duž same obale  na mestu na kom se Dunav sužava (pod Petrovaradinskom stenom , širok je svega 300 metara)i premošćava ga sa tri mosta.
Za nautičare i ljubitelje reke u Novom Sadu, najvažniji je kompleks Ribarskog ostrva, na kom se nalazi više ribljih restorana .U rukavcu koji odvaja ostrvo od grada, nalazi se više nautičkih klubova u kojima možete ostati na privezu nekoliko dana i koji nude snabdevanje strujom, vodom i stalnu čuvarsku službu. Ulaz u rukavac je na 1257.7.km pored same uređene plaže Štrand, tako da prilikom uplovljavanja treba veoma voditi računa o kupačima. Za kraća zadržavanja, najpogodnije je pristanište veslačkog kluba Danubius 1885. na 1257.km, koji je na otvorenoj vodi. Nizvodno, na 1255.km toka Dunava, smešteni su brodski pristan, Kapetanija pristaništa, ispostava pogranične policije i carina.

!!!!  Ovde možete pogledati veoma detaljnu kartu ovog dela Dunava ve. 560kb
-1255.km od Petrovaradina do Zemuna 1173.km                                   vrh strane
Desnom obalom, preko puta od Novog Sada, dominira "Gibraltar na Dunavu", kako zovu Petrovaradinsku tvrđavu, smeštena na uzvišenoj petrovaradinskoj steni. Malo nizvodno od Petrovaradina, gde Dunav pravi oštru okuku i skreće prema jugoistoku, na 1252.km nalazi se Oficirska plaža i zatvoreni rukavac Dunava gde se može privezati čamac.
Leva obala je šumovita i u sastavu je Zaštićene zone prirode Koviljsko-petrovaradinski rit.
Na 1244.km smestili su se Sremski Karlovci, veoma važno središte srpske religije i kulture ali i pravi izazov za sve enologe i ljubitelje vina. Pristajanje u S. Karlovcima je moguće na pontonima ispred hotela Dunav ili na privezištu Udruženja sportskih ribolovaca. Oko 250 m je udaljena benzinska pumpa, brojne prodavnice, pekare, pošta, dobro snabdevena pijaca.
Uz desnu obalu Dunava, koja je deo Nacionalnog parka Fruška gora, na 1236.km nalazi se vikend naselje Čortanovci Dunav, u kom se nalaze dva restorana, Stoteks i Ferijalac. Uz samu šumu na 1237.km je neuređen kamp i mala plaža, pristajanje je moguće jedino direktno uz obalu, odakle kratkom šetnjom kroz šumu, stižete do izvora Savinac, gde se mogu obnoviti zalihe pitke vode. Plovni put je između leve obale i Čortanovačke ade. Rukavac Čortanovačke ade , zakrčen je panjevima pa kroz njega treba ploviti, obavezno sredinom rukavca sa uključenim sonarom.
Na 1232.7.km Dunav premošćuje most kod Beške. Urbanizovana vikend zona u okolini mosta raspolaže značajnim smeštajnim i ugostiteljskim kapacitetima. Na samoj obali su čarda Bela lađa, restoran Sidro sa prenoćištem i hotel Božić, a uz ove objekte postoje i pontonski pristani sa stalnom čuvarskom službom. Na suprotnoj, levoj obali, nalazi se niz rukavaca i bara koji formiraju ritsku zonu pogodnu za lov i ribolov, foto safari i posmatranje ptica. Kilometar nizvodno od mosta, nalazi se još jedan izvor pitke vode, Ladni izvor.
Selo Beška, u kom se nalazi veći broj prodavnica i ostalih objekata za snabdevanje i neophodne usluge, udaljeno je od obale oko 3km.
Bačko selo Kovilj, u kom se nalazi poznati Koviljski manastir, nalazi se na suprotnoj obali. Do njega se može stići putem, preko mosta, ili vodom, ako na recepciji hotela Božić dogovorite prevoz čamcem sa dobrim poznavaocem Koviljskog rita, mrežom kanala i uz malo viši vodostaj. Čuvena je i koviljska čarda Na kraj sveta, koja se nalazi uz baru Arkanj.
Na 1231.km je ulaz u jedan od najdužih dunavskih rukavaca, Gardinovački dunavac, koji Vas vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara što čini pravu riznicu prirode, bogatu ribom i pticama, pravi teren za ekologe i ljubitelje foto -safarija. Izlaz iz rukavca je na 1226.km.
Od 1230.km do 1225.km duž desne obale, proteže se vikend naselje u Krčedinskoj "planini". U njemu su na obali  riblji restoran na 1230.km i drugi kod skelskog prelaza na 1226.km.
Ploveći dalje nizvodno nailazi se na tri veća rečna ostrva, na desnoj obali Jandu, i uz levu obalu Ločku i Veliku adu. U celoj zoni oko Starog Slankamena i oko ostrva Janda nalazi se veći broj napera (obaloutvrdni elementi) pa je pri svakom pristajanju potreban oprez.
U mestu Stari Slankamen , na 1215.5.km, nalazi se izvor lekovite mineralne vode i banjsko lečilište sa bazenom. Postoje dva priveza a može se pristati i uz restoran na vodi, uz oprez zbog podvodnih napera.
Ušće reke Tise, na 1214.5.km, na suprotnoj strani od Starog Slankamena. Tisa je plovna od ušća u Dunav, pa do 686.km, od kojih 164 km kroz Srbiju. Na njenom toku se nalazi niz interesantnih mesta u Vojvodini i Mađarskoj.
U useku desne obale, na 1207.km, jedva vidljivo sa vode, nalazi se selo Surduk.
Za njim, na uzvišenju nad Dunavom, na 1199.km sledi selo Belegiš, od kog se  nizvodno nalazi nekoliko rečnih ostrva i rečnih sprudova. Tokom leta oni se pretvaraju u veoma posećene kampove ribolovaca i plaže. U ovoj zoni su česte promene plovnog puta, pa treba pratiti raspored crvenih i zelenih bova , koje služe za njegovo obeležavanje.
Na 1192.km su Stari Banovci, na čijoj obali je restoran Venecija a pored njega odličan spust za čamce u vodu, sa tvrdom podlogom. Može se pristati jedino uz šljunkovitu obalu.
Na desnoj obali zatim slede, na 1189.km Novi Banovci, a usekom na 1184.km na Dunav izlazi i Batajnica, uz neuređenu plažu nalaze se restoran Brod i drvena čarda Piđe.
Levom obalom, sve do Zemuna, kroz rukavac Balaton i ade Beljarica gornja i donja, protežu se u prirodnom ambijentu odlični tereni za ribolov.
- 1173.km Zemun, nekada pogranični grad, sada u sastavu glavnog grada Srbije- Beograda. Zemun, i ovaj deo Dunava, krasi Veliko ratno ostrvo, na ušću reke Save (plovna celim tokom kroz Srbiju), na čijem gornjem špicu je uređena plaža Lido.
Za duža zadržavanja u Zemunu, preporučuje se neko od uređenih pristaništa u rukavcu Dunava, između desne obale i Velikog ratnog ostrva. Privezišta uz kej mogu se koristiti za kraće zadržavanje i kupovinu. Zemunska pijaca je od obale udaljena samo 100 m i veoma dobro je snabdevena voćem, povrćem, rečnom ribom i sirevima.
!!!!  Ovde možete pogledati veoma detaljnu kartu ovog dela Dunava vel.930kb
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Plovidba Dunavom od Beograda do Đerdapa...
Pošto na putu kroz Vojvodinu primi vode reka Tise i Save, kod Beograda Dunav postaje velika i moćna reka. Na toku Dunava nizvodno od Beograda, javljaju se različiti kulturni uticaji, priroda i reljef, u odnosu na dotadašnji tok.
- 1170.km Beograd - Veliko Gradište 1059.km                                      vrh strane
Na ušću reke Save u Dunav, na 1170.km nalazi se Beograd, glavni grad Republike Srbije. Nad desnom obalom Dunava dominira Beogradska tvrđava, na uzvišenju, koja datira još iz keltskog perioda. Beograd obiluje kulturno-istorijskim znamenitostima i dobrim restoranima. Moguće je i razgledanje grada sa reka brodom, u organizaciji Turističke organizacije Beograda. Kraće zadržavanje, zbog razgledanja grada ili snabdevanja, preporučuje se na privezištu na ušću Save. Za duže zadržavanje, pogodnija su pristaništa zaklonjena od vetra i talasa sa plovnog puta, npr. marina Stara centrala na 1169.km, ili neko od privezišta u rukavcu Ada Huja, čiji je ulaz na 1163.km (u blizini se nalazi benzinska pumpa).
Na 1160.km, nizvodno od Beograda, Dunav se grana u tri plovna rukavca, i tako stvara dva velika rečna ostrva, Fortkontumac i Štefanac. Plovni put zvanično, ide uz levu obalu i naziva se Velike vode, između ostrva su Srednje vode a između desne obale i Štefanca , Male vode ili Turski dunavac (postoji legenda da su ga Turci prokopali u nekom ratnom pohodu). Rukavac je celom dužinom plovan, širok je oko 40 metara i znatno skraćuje put.Na gornjem špicu ostrva Fortontumac nalazi se vikend naselje Bela stena, koje pri nižim vodostajima dobija prelepu peščanu plažu.
Ukoliko se plovi Velikim vodama, na 1154.2.km nailazi se na ušće reke Tamiš, ravničarske reke, plovne samo tri km., do Pančeva.
- 1154.km Pančevo, u koje se stiže ako zaplovite Tamišem uzvodno, kroz najčešće otvorenu branu . Tamiš je mala i uska reka i zbog velike gužve neophodna je prilična manevarska veština. Može se pristati uz obalu, ili ako ima mesta, za splav restorane. U gradu je dobro snabdevanje a uz Tamiš postoji bogata ugostiteljska ponuda.
Nizvodno od Pančeva, pošto se sva tri rukavca ponovo spoje, stiže se do sela Vinča, 1145.5.km. Vinča je poznata po jednom od evropskih najznačajnijih arheoloških nalazišta (neolitsko naselje nastalo 5.500 godina pre nove ere, sa ostatcima vinčanske kulture). Na obali, može da se pristane uz splav restoran a planirana je izgradnja velikog pristaništa za putničke brodove, jahte i čamce.
Na 1141.km je selo Ritopek, sa svojim kamenim pristaništem i kafanom pored skelskog pristana.
Naspram njega na levoj obali, je ulaz u Ivanovački dunavac koji služi kao zimovnik za brodove, poznat je kao dobar teren za ribolov, a njime se može doći do sela Ivanovo. Pri malom vodostaju, ulaz nije plovan (zbog kamenog zida pod vodom), pa je bolje koristiti izlaz iz rukavca na 1136.km.
1132.km, Grocka, velika vikend zona.Rukavac između desne obale i Gročanske ade uvek je plovan, i u njemu je pristajanje moguće uz neki od plovećih restorana. Na ušću reke Gročice postoji privezište ali nema dovoljnu dubinu za gaz preko 0.5 m. Na 1129.km u Gročanskom rukavcu, nalazi se lepo uređen kompleks sa pontonskim pristanom, restoranom sa smeštajem, terenima za razne sportove i tenis.
Naspram Gročanske ade , na levoj obali nalazi se ada goli Đoka, a nešto nizvodno, na istoj strani i Brestovačka ada.
Sledi na 1124.km selo Orašac, poznato ribarsko mesto, nekad sastavljeno od drvenih sojenica.
Izletište Jugovo je na 1120.km desne obale i sastoji se od velikog kompleksa sportskih terena i velikog otvorenog olimpijskog bazena. Može se pristati uz pontone (imaju rešetkasto dno, pa se u njima mogu kupati deca. Uz obalu je raspoređeno dvadesetak objekata za porodični smeštaj, a na uzvišenju restoran Đurđevi vajati.
Naspram Jugova, na 1120.km nalazi se jezero Provala, nastalo od podzemnih voda Dunava, bistre prozirne vode i dubine oko 8 m. Takođe na levoj obali nalazi se i rukavac Aglov, koji obilazi oko Smederevske ade i na sredini ima još jedno malo ostrvo, Malu adu.
Na 1116.km smestilo se Smederevo, treći po veličini grad , na toku Dunava kroz Srbiju. Karakteriše ga Smederevska tvrđava koja je na smoj obali. Jahte većeg gaza , u Smederevu mogu pristati samo uz brod  restoran Srbija. Nedaleko je benzinska pumpa, prodavnica i nekoliko splav restorana. Od reke Jezave, na 1115.2.km postoji još samo ušće, koje je sada zatvoreni rukavac Dunava, u kom se plovila većeg gaza moraju sidriti na sredini rukavca.
Živopisnim rukavcem Dunava, na 1108.4.km leve obale, stiže se do grada Kovina.Rukavac se završava proširenim akvatorijem sa uređenom obalom. Iznad samog privezišta nalazi se hotel Grad. Pored Pančeva, ovo je najvažnije mesto u banatskom Podunavlju. Kovin nudi odlične mogućnosti za snabdevanje i ugostiteljske usluge.
Leva obala od Kovina do ušća reke Nere, je zona Deliblatske peščare, velikog lovišta visoke i niske divljači.
Na desnoj obali, na 1104.5.km je ušće reke Velike Morave. U njegovoj neposrednoj blizini , sada obraslo u rastinje i teško za pronalaženje , nalaze se ostatci drevnog utvrđenja Kulič iz kasnoantičkog perioda(nekad Margum). Velika Morava zvanično nije plovna ali iskusni brodari plove njome sve do Ljubičevskog mosta. Najveće probleme stvara obilan rečni nanos koji stvara plićake.
Dalje desnom obalom, na 1094.8.km, ulaz je u Kostolački rukavac, na kom se nalazi pristan za veće putničke brodove koji se koristi i za pristan jahti i čamaca. Na samom ulazu u rukavac je motel Dunavski dragulj, gde možete dogovoriti prevoz do, jedan kilometar udaljenog, arheološkog nalazišta antičkog grada Viminacijuma.
Od pogona termoelektrane Kostolac, rukavac se širi i tu se mogu naći uređena plaža sa tuševima, kamp, dva restorana. U blizini su prodavnica i benzinska pumpa. Ovaj deo rukavca zaklonjen je od talasa i vetra.
Na 1077.6.km, obilazeći Zavojsku adu i Adu Čibukliju( većim delom potopljena, iz vode vire samo krošnje vrba, što stvara dobre uslove za mrest soma i ostale ribe), stiže se na desnoj obali do Rama. Na ovom delu, Dunav je veoma širok i istočni i severoistočni vetrovi stvaraju velike talase. Važno je držati se sredine plovnog puta i ne dozvoliti da Vas vetar odnese među krošnje Ade Čibuklije, jer košava ovde zna da predstavlja veoma veliku neprijatnost za nautičare. Iznad Rama su ostatci rimskog grada Lederate, i turske tvrđave iz kasnije perioda.
Uz skelski pristan na obali nalazi se restoran Lederata i mala marina, namenjena isključivo plovilima manjeg gaza. U naselju moguća nabavka osnovnih namirnica.
Između Rama i Stare Palanke na suprotnoj, levoj banatskoj obali, od davnina postoji skela, koja na levoj obali ulazi u kanal Dunav-Tisa-Dunav(DTD), na 1076.5.km koji se ovde i završava. Kanalska mreža u dužini od 664 km , kroz Vojvodinu, tretira se kao nacionalni plovni put i za sva strana plovila neophodno je posebno odobrenje za njegovo korišćenje.Oko 500m uzvodno od ušća kanala, nalazi se Rezervat prirode Labudovo okno, čuveno stanište ptica.Sama Stara Palanka je malo ribarsko mesto na ušću kanala, sa skelskim pristanom , restoranom i prodavnicom na obali.Kilometar udaljeno  od obale je selo Banatska Palanka a 13 km dalje putem je najistočnija vojvođanska opština, Bela Crkva.
 Na 1075.km, od ušća reke Nere, leva obala pripada Republici Rumuniji, i svi nautičari su obavezni da se pridržavaju propisa o plovidbi u pograničnoj zoni, kao i da istaknu zastave saglasno Dunavskoj konvenciji. Desna obala, sve do ušća reka Timok, na 845.65.km pripada Republici Srbiji.
Uz desnu obalu na 1062.km nalazi se ulaz u zimovnik za brodove Kiseljevo. Kroz njega se ide sve do nasipa koji odvaja Srebrno jezero od toka Dunava. Može se pristati uz sam nasip ili uz neki od većih objekata unutar zimovnika.
Srebrno jezero, nastalo je pregrađivanjem rukavca Dunava, dugačko je 14km a široko 300 m i predstavlja veliki turistički  i ugostiteljski kompleks sa hotelom, uređenom plažom, sportskim terenima i mnogo restorana. U blizini jezera, pored hotela Srebrno jezero moguć je i smeštaj u desetak malih, privatnih pansiona.
Na 1059.km nalazi se varošica Veliko Gradište, koja je važno teretno i putničko pristanište sa Kapetanijom i Carinarnicom. Privez ja uz ponton za putničke brodove na kom se nalazi i prodavnica u bescarinskoj zoni. U blizini su i dobro snabdevena pijaca, prodavnice i benzinska pumpa.
Malo nizvodno, na 1057.km je ušće zlatonosne reke Pek, a na 1054.5.km je poznato ribarsko selo Požeženo, sa pristaništem uz restoran Alaske zore. Odavde Dunav uz desnu obalu usporava i ima dosta vodenog rastinja.
Uz magistralni put Beograd-Kladovo, na 1048.km nalazi se selo Vinci, na čijoj obali se nalazi uređena plaža i restoran Holivud. Nizvodno odavde, do Golupca, proteže se veliko rečno ostrvo Moldava (pripada Rumuniji) čija su oba rukavca plovna. U delu pre Golupca, 1043.km-1039.km, poznatom po vetrovitosti,  je zvanično regatno polje, na kom se održavaju prvenstva Srbije u jedrenju. Od Golupca, ulazi se u Đerdapsku klisuru, planinski tesnac kroz koji je nekada Panonsko more  isteklo u basen sadašnjeg Crnog mora.

!!!!  Ovde možete pogledati veoma detaljnu kartu ovog dela Dunava( do Velikog                      Gradišta) vel. 1012Kb
!!!!  ... od Velikog Gradišta do Donjeg Milanovca vel. 1.4 Mb
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kroz Đerdapsku klisuru do Kladova...
Đerdapska klisura ili , kako je još zovu, Iron Gate (Gvozdena kapija), je najveđa rečna klisura u Evropi. Prostire se od 931.km do 1048.km, i deli se na dva sektora: Gornju klisuru, koju čine Golubačka klisura i Gospođin vir, i Donju klisuru, koju čine Kazanska i Sipska klisura.
Od Golupca 1042.km do Kladova 933.km                                                vrh strane
Varošica Golubac leži na samoj dunavskoj krivini ispod ostrva Moldava. Kamenom ograđeno pristanište za jahte i čamce, smešteno je odmah pored benzinske pumpe. U Golubcu se možete snabdeti svežim namirnicama i ribom od mnogobrojnih lokalnih ribara.
Pored obale, koja je ovde široka skoro dva kilometra, prostire se šetalište na kom je i hotel Golubac, sa velikom terasom nad rekom. Na 1039.4.km, na samom ulazu u klisuru, nalazi se, možda i najlepša srednjovekovna tvrđava na celom toku Dunava, Golubačka tvrđava, do koje se može sasvim prići čamcem. Odavde se Dunav sužava na 300 metara i znatno ubrzava.
Malo nizvodno, na ušću Brnjičke reke, nalazi se selo Brnjica, koje ima uređenu plažu sa tuševima i  na čijoj se obali nalazi jedan od najstarijih restorana u Đerdapu, restoran Toma.
Kroz Gospođin vir, pored naselja Dobra, stiže se na 1004.2.km do Lepenskog vira, arheološkog nalazišta naselja iz doba neolita, od pre oko 8500 godina. Za sada je pristajanje čamcem na lokalitetu moguće samo uz obalu, ili uz pomoć pomoćnog čamca, odakle kroz etno selo staza vodi do samog nalazišta.
Dalje nizvodno, na obodu Porečke kotline, a na razmeđi Gornje i Donje klisure, na 991.km leži Donji Milanovac, grad u kome je sedište Nacionalnog parka Đerdap. Pošto je lokacija dosta vetrovita (pogodna za jedrenje), treba obratiti pažnju na bočni vetar prilikom pristajanja uz stari brod  preuređen u pristanište. Ukoliko je vetar jači, treba se vezati između šlepa i obale, a za duže zadržavanje preporučuje se uplovljavanje u zavetrinu ušća Porečke reke, na 988.2.km, gde je voda mirna, toplija i bistrija nego u Dunavu. Privezište ne postoji pa se praktikuje sidrenje uz korišćenje pomoćnih čamaca za komunikaciju sa obalom. Ova lokacija je veoma dobra za ribolov.Najbolja lokacija za snabdevanje goriva jeste mala plaža pored Kapetan Mišinog zdanja, u kom je sada nacionalni restoran i prenoćište. Na uzvišenju nad Dunavom nalazi se hotel Lepenski vir.
Narednih osam kilometara Dunav teče ka severoistoku skoro pravolinijski , da bi se na kraju između grebena Veliki Čakor, na levoj obali, i Veliki Štrbac na desnoj, naišlo na Veliki kazan, oko 150 metara širok prolaz u kom je dubina skoro 90 metara. Odatle i počinje Donja klisura, kroz koju se ranije plovidba regulisala pomoću balon stanica, od kojih je  jedna, Varnica, preuređena u turističko-informativni centar, sa pristaništem za jahte i čamce. U blizini se nalazi izvor pijaće vode.
Mali kazan, koji je širok oko 300 metara, počinje proširenjem Dunava prema rumunsko selu Dubova a završava kotlinom Hajdučke vodenice, 967.-966.km.
Na 964.7.km nalazi se Trajanova tabla, koja se može videti samo sa vode i uz koju se može pristati manjim čamcima.
Nekadašnje sedište dunavskih locova, Tekija, nalazi se na 956.2.km. Na 957.km je ušće reke Velika Kovila, sa mostom preko nje. Nizvodno od mosta se nalazi nasuta plaža, delimično sređen kamp sa vodom i strujom i  zaklonjeno od talasa, privezište za čamce. Za veće jahte, bolje je koristiti štek za pristajanje brodova, na 956.2.km, pošto vodostaj reke, usled režima rada hidroelektrane, znatno varira. U Tekijama se nalazi nekoliko restorana, i dobro snabdevenih prodavnica.
Đerdapska klisura se završava branom i hidroelektranom Đerdap I, na 943.km.
Na brani se nalaze dve dvostepene prevodnice, od kojih, često radi samo jedna. Komore su duge 310m, široke 34m, most iznad brane pri punoj komori je 10.4 m , a postiže se visinska razlika od 15-20m i prevođenje traje oko 80 minuta. Od brane, Dunav teče malo brže i obilazi nekoliko manjih rečnih ostrva.
Na 941.km, u Karatašu, nalaze se ostaci rimskog utvrđenja Dijane.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Od Kladova do ušća Timoka, ili , plovidba drugim Đerdapskim jezerom
Izlaskom iz đerdapske klisure, Dunav nastavlja put okružen pitomim brežuljcima , kroz  80-tak km dugo, drugo đerdapsko jezero, od 943.-863.5.km, od Karataša do Prahova.
Od Kladova 933.km, nizvodno do Prahova, 861.km                                vrh strane
Kladovo je stari grad na izlazu iz Đerdapske klisure. Pored same srednjevekovne turske tvrđave Fetislam, nalazi se ulaz u marinu. Za vreme boravka u marini, mora se voditi računa o visini vodostaja, u zavisnosti od rada brane Đerdap II. Marina nema stalnu čuvarsku službu, ali se u njenoj blizini nalazi benzinska pumpa i centar grada sa dobro snabdevenim prodavnicama. Za gurmane, u Kladovu se nalazi veliki broj ugostiteljskih objekata, čiji specijaliteti su , kladovski kavijar i šnicla od morune i jesetre. Smeštaj se može naći u hotelu Đerdap, na obali Dunava.
Na 928.9.km, nizvodno od grada, nalazi se sačuvan stub Trajanovog mosta , za koji se smatra da je građevinsko  čudo antičkog sveta.
Nizvodno od stuba, sledi ostrvo Šimian, sa turskom tvrđavom Ada Kale, sela Mala i Velika Vrbica, Korbovo i Rtkovo, kojima nije lako prići sa vode, zbog velikog broja potopljenih panjeva (posle izgradnje Hidroelektrane Đerdap II). U njihovoj blizini se nalazi nekoliko arheoloških nalazišta, Ajmani, Livade, Glameja I...
Na 916.km reka skreće ka zapadu, na 898.km skreće ka jugu, pa na 892.km savija ka zapadu, praveći kod rumunskog sela Hinova, tzv. krivinu na lakat.
Na 883.5.km, nalazi se naselje izgrađeno posle gradnje brane Đerdap II, Brza Palanka, u čijoj ponudi se nalazi velika nasuta plaža, motel i savremeni tržni centar, sledeći sličan je tek u Bugarskoj, u gradu Vidinu.
Odavde Dunav teče na jug, i na 876.km se deli na dva  rukavca oko velikog rumunskog ostrva Mare.
Na 863.5.km, na lokaciji Kusjak, nalazi se brana i hidroelektrana Đerdap II, koja ima samo jednu komoru za prevođenje, čije su dimenzije iste kao na brani Đerdap I, osim što je visina slobodnog prolaza ispod mosta 17.7 m, a visinska razlika je 11 metara.
Nizvodno od brane, Dunav teče znatno brže, a obale predstavljaju pogodno ribolovno područje za lov jesetre (prosečno teške oko 50 kg)  i morune (težine od 300-700 kg ), koje više ne mogu dalje od brane.
Nizvodno od brane na 858.3. km, nalazi se, na sredini reke potopljena, nemačka crnomorska flota iz II. svetskog rata ( 130 brodova). U pripremi  je vađenje ovih brodova.
Na 861.km stiže se do Prahova, poslednjeg gradića na teritoriji Srbije. Pristan carinske službe, Kapetanija pristaništa Prahovo i  rečna policija, nalaze se na 861.km, i ovde  treba odjaviti boravak u Srbiji i obaviti carinske formalnosti. Na 852.km je poslednje naselje na teritoriji Srbije, selo Radujevac, koje ima veliku šljunkovitu plažu i restoran na obali.
Reka Timok se u Dunav uliva na 845.65.km i na samom spoju dve reke nalazi se tromeđa Srbije, Rumunije i Bugarske.
Ovde se završava plovidba Dunavom kroz Srbiju.
                                                                                                                    vrh strane
!!!!  Ovde možete pogledati detaljnu kartu ovog dela Dunava, vel. 1.2 Mb 
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za izradu ovog kratkog vodiča, konsultovana je sledeća literatura::
Ribolovno-turistički vodič, 1975. god. i Plovimo našim rekama, 1978. god. od M Džonića,
Naše reke, 1952. god. i Dunav-hidrografske osnove, 1976. god. od Dr. D. Dukića,
Dunav od Bezdana do Timoka, 1991. god, od M. Džonića i R. Ječinca,
kao i Daljinar reke Dunav, 2000. god., Dunavska komisija- Budimpešta
Vodič za sajt priredio: Z. Stojkov
 ...kroz Vojvodinu...
 Baračka 1426.km
 Apatin 1401.1.km
 BačkoNovoSelo  1319.km
 Karađorđevo 1310.km
 Bačka Palanka  1298.6.km
 Čelarevo 1287.km
 Banoštor 1277.km
 Čerević  1273.km
 Futog 1269.km
 Beočin 1269.km
 S. Kamenica 1259.km
 Novi Sad 1255.km
 Petrovaradin 1255.km
 S. Karlovci 1244.km
 S. Slankamen  1215.5.km
 Surduk 1207.km
 Belegiš 1199.km
 S. Banovci 1192.km
 N. Banovci 1189.km
 Zemun 1173.km
 ...od Beograda do  Đerdapa...
 Beograd 1170.km
 Pančevo 1154.km
 Vinča 1145.5.km
 Ritopek 1141.km
 Grocka 1132.km
 Orašac 1124.km
 Smederevo 1116.km
 Kovin 1108.4.km
 Ram 1077.6. km
 S. Palanka 1076.5.km
 Veliko Gradište  1059.km
 Vinci 1048.km
 ...kroz Đerdapsku  klisuru...
 Golubac 1042.km
 Lepenski Vir  1004.2.km
 Donji Milanovac  991.km
 Tekija 956.2.km  
 Karataš 941.km
 ...od Kladova do  ušća Timoka...
 Kladovo 933.km
 Brza Palanka 883.5.km
 Prahovo 861.km
 Radujevac 852.km



copyright© 2007-2008 Zapis  
  <<naslovna strana    kontakt    na sidru...                                     vrh strane